PozoviZahtev

Carina u rečnom transportu

Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija Republike Srbije, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na: carinjenje robe, carinski nadzor i druge poslove kontrole putnika i prometa robe i usluga sa inostranstvom, kao i druge poslove odredjene zakonom.

Postupak carinjenja u lukama i pristaništima započinje određivanjem carinske vrednosti neke robe i to primenom metoda koje su propisane Carinskim zakonom i pratećim propisima.

Carinski službenici osim navedene vrednosti (odnosno računa) kao metode za utvrđivanje carinske vrednosti, koriste i druge metode poput upoređivanja vrednosti slične ili istovetne robe. To se čini iz razloga što se u praksi pokazalo da se vrednosti robe proizvoljno navode i to sa različitim motivima (nekada se vrednosti više puta uvećavaju, a nekada umanjuju sa ciljem ostvarivanja prava na povlasticu), zbog čega se pri određivanju carinske osnovice uzimaju sa rezervom.

Roba koja treba da se ocarini čuva se u obezbeđenom lučkom skladištu. Dok se roba nalazi u magacinu, ne podleže nikakvim uvoznim dažbinama. Onog trenutka kada započne carinski postupak, mora da se plati uvozna taksa ili da se roba izveze.

Popis tovara (kargo manifest) je spisak robe koja se transportuje.

Popis tovara pruža detaljan opis robe:

  • brojeve tovarnih listova
  • imena pošiljalaca i primalaca
  • oznake i brojeve
  • broj i vrstu paketa
  • opis i količinu robe

Popis tovara može da zameni tovarnu deklaraciju.

Potvrda o poreklu je poseban dokument koji dokazuje da roba koja se transportuje zaista vodi poreklo iz određene zemlje. Ova potvrda takođe može u prilogu da ima deklaraciju proizvođača, dobavljača, izvoznika ili bilo koga ko je kompetentan da garantuje poreklo robe.

Plovnim objektima mogu se prevoziti sve vrste roba u rasutom i tečnom stanju ili u komadima težine i do 1 500 tona, zavisno od veličine plovnog objekta. Najčešće vrste roba koje se prevoze, pretovaraju i carine u rečnom transportu su šljunak, pesak i kameni agregati, rude gvožđa, nafta i naftni derivati, žitarice…

Carinski postupak sa uvoznom robom, za brodove koji dolaze iz inostranstva, sprovodi se odmah posle sanitarne, fitosanitarne, veterinarske i radiološke kontrole broda i pasoške kontrole članova posade i putnika. Od trenutka ulaska broda sa robom u područje Republike Srbije, roba je pod carinskim nadzorom, a o svim dešavanjima u toku puta (havarije, dejstva više sile) brodari su u obavezi da obavesti najbližu lučku kapetaniju, policiju i carinu.

Slobodna zona je označen i registrovan prostor na teritoriji neke zemlje (luka, aerodrom, skladište…), koji funkcioniše van zvaničnih granica carine.

Uvoznici mogu da donesu robu stranog porekla u slobodnu zonu bez plaćanja carinskih dažbina i taksi. U većini slučajeva ova roba čeka da bude procesuirana, ili je pošiljka u tranzitu ili treba da bude re-eksportovana.

Slobodnih zona je pre mnogo godina bilo mnogo više i mnogo su bolje funkcionisale kada su tarife bile veće. Neke od njih preostale su glavnim gradovima, na velikim transportnim raskrsnicama i u glavnim lukama, ali ih je danas znatno manje i prilično je umanjen njihov značaj padom tarifa u poslednjih nekoliko godina.

Slobodne zone se još nazivaju i „slobodnim lukama” i „slobodnim trgovinskim zonama”.

Ukoliko imate potrebu za rečnim transportom ili carinom u rečnom transportu pošaljite upit na info@beocontrol.com

Zahtev za transport robe